Pokret za Promjene

Podgorica - ND Vijesti - Nije bilo ni malo lako, da se iz mnoštva najneverovatnijih političkih događaja, koji eskaliraju dnevno, odabere samo nekoliko. Ipak, nakon podrobne analize, odlučio sam da daljoj pažnji čitalaca, predložim izbor od samo četiri takva.  Prvo, sveobuhvatni i, kako se čini, neodustajni pokret prvog ministra, bankara i vlasnika „pola Crne Gore“, za smenu neposlušnog prvog čoveka CBCG. Koji (pokret) je izazvao već i javne reakcije, protivljenja i kritike dela međunarodnih vlasti, jednog člana Venecijanske komisije, i prvog čoveka Svetske banke za Crnu Goru. Nastavak koji sledi, zbog toga treba pažljivo pratiti.

Piše: Milan Popović

Drugo, niz krajnje nekonzistentnih inicijativa za promenu Zakona o visokom obrazovanju, kao i, da li slučajno, istovremeno, niz ružnih i malo je reći neakademskih afera na UCG. Čiji su glavni akteri prekaljeni univerziteski oligarsi, partijski feudalci, „vukovi“ vladajuće koalicije, ispod „jagnjeće kože“ dekanata i rektorata, jedinog državnog univerziteta Crne Gore. A čija je sinhronizovana svrha, po svoj prilici, konačno razaranje ili makar slabljenje UCG, u korist Primusovog UDG.

Treće, fizički napad na maloletnog sina najkritičnijeg lidera opozicije. I to samo nekoliko meseci nakon fizičkog napada na samog lidera. I ovog puta, naravno, „bez političke pozadine“. Hvala Vladi Crne Gore i njenom brižnom Direktoru Uprave policije.

I četvrto, niz slučajeva iz kojih se jasno vidi, kako vrh vlasti Crne Gore, ne samo da ne želi da se „suoči sa prošlošću“, nego je, kao i „olovnih“ 1990-ih, tvrdo rešen, da nastavi politički progon, svih onih koji ih na tu prošlost podsećaju. U ovom nizu, opet, najdrastičniji su slučajevi Ibrahima Čikića i Slobodana Pejovića.

Najnoviji momenti, produžavanje „privatnog“ progona prvog, te pokušaj diskreditovanja drugog, kao svedoka u slučaju deportacija, pomoću iz-aviona-se-vidi montiranog kontra-svedoka, samo su oblik produžavanja onog istog nekažnjenog ratnog zločina, za koji aktuelni predsednik i podpredsednik vlade nikada nisu odgovarali, zbog toga što im je njihovo partijsko pravosuđe „poverovalo“, kada su, one neradne subote, bez prisustva advokata druge strane, onako „jagnjeći“ promeketali, kako im ništa u vezi sa tim slučajem „nije bilo poznato“.

ISTO

Fantastičnost potonjeg „meketa“, kao i sve drugo iz navedenih slučajeva, ne bi, međutim, smela, da zakloni uvid, u najmanje tri stare, povezane i povezujuće činjenice. Prvo, da je najdublji izvor, svih ovih i sličnih slučajeva, upravo onaj veliki zločin rata odnosno ratova 1990-ih, o kojem naši oligarsi tako rado ćute. S razlogom, jer bi ih govor o tome, brzo doveo, i do krivičnopravne, a ne samo moralne i političke odgovornosti.

Drugo, da svi gore pomenuti i njima slični slučajevi, ovako ili onako, dovode do jedne iste adrese. Do najmoćnijeg čoveka Crne Gore, njegove familije, biološke i one druge. Do njegovog klana, kartela, ili, ukoliko neko hoće baš onako strogo, naučno, sociološki, do vladajuće crnogorske oligarhije. Te da samo zbog zarobljenosti „četiri jahača apokalipse“, MUP, UP, ANB i VDT, i sami rečeni slučajevi, činjenice i adrese, ostaju zarobljeni, u „vampirski“ večnom prokletstvu i statusu indicije.

I treće, veoma verovatno, aktivno, mada diskretno prisustvo, Visokog međunarodnog zaštitnika našeg Primusa. Koji, po svoj prilici, stoji i iza najnovije epizode, najpopularnije crnogorske sapunice, što se upravo emituje pod naslovom „Povlačenje“ i podnaslovom „Đekna se vratila“.

NIJE ISTO

Na kraju, i tri činjenice koje predstavljaju relativnu novost naše sadašnje situacije. Prvo, naglo povećavanje očiglednosti, brutalnosti i grotesknosti. Kao ono sa onom bankom i onim univerzitetom. I sa onim napadom na dete, sećate se i poslednji dani režima Slobodana Miloševića, započeli su onda kada je taj režim krenuo na decu. I sa onim policijskim vrhovnikom, koji se, umesto da goni kriminalce, ponaša kao da je neki mudrac, dok se, istovremeno, vodeći crnogorski mudraci, iz roda patriota, ponašaju kao da su policajci, kakva bizarna zamena uloga. I sa onom VDT, koja još nije dala nikakvo razjašnjenje, „lapsus“ ili slično, za one svoje zaista neshvatljive refleksije, o „moralu kriminalaca“ kao temelju njene tužilačke „sigurnosti“. I tako dalje, i tome slično.

Drugo, veliko ubrzavanje procesa. Zahvaljujući kojem se danas, u samo nekoliko sedmica, dogodi više političkih „čuda“, nego sve do skoro, u nekoliko celih godina. Što ne znači da je pozitivno finale zagarantovano. Bez novih napora i dela opozicije, neće biti ni boljeg rezultata.

I treće, približavanje kraja Primusovog režima. „Nema mira dok je Mila i Momira.“ Crnogorski indipendisti i antifašisti, ovo su znali još pre dvadeset godina. Pucanje sistema na sve strane, u narednih pola godine, godinu najviše, nateraće i najveće oportuniste, domaće i strane, među ovim potonjim i samog Visokog međunarodnog zaštitnika, da to konačno shvate.