Pokret za Promjene

Podgorica - ND Vijesti - Predstojeći izbori jesu samo lokalni, ali je njihov potencijal mnogo veći. Ono što Primus ponavlja i ovih dana, kada upoređuje vlast i opoziciju, tačno je, samo u suprotnom smeru. Ujedinjena demokratska opzicija, „Bolja Crna Gora“, ima određene nedostatke, niko nije bez njih, ali čak i sa njima, ona Crnoj Gori nudi demokratsku šansu i alternativu, sa produžavanjem DPSDP vlasti, samo tajkuni i oligarsi su „sigurni“, čak i kada protiv njih govore najneposredniji i najočigledniji dokazi. Zbog toga, glas za „Bolju Crnu Goru“, glas je i za povratak dostojanstva sopstvenih čula, očiju, ušiju i razuma.

Piše: prof. Milan Popović

Kada EK samo retorički kritikuje a faktički podržava kompromitovani vrh crnogorske vlasti, a preko ovoga i takozvane „krupne ribe“ organizovanog kriminala u Crnoj Gori, onda ona time postaje i njihov najopasniji saučesnik. Isto važi i za četiri glavna unutrašnja stuba crnogorske države i bezbednosti, VDT, MUP, UP i ANB. Kada ovi ne rade svoj posao kako treba, kao u slučaju onog „nedostatka koordinacije“ u aferi Šarić, s obzirom na sve okolnosti ove afere, mnogo je verovatnije da je to zbog njihovog svesnog umišljaja, nego zbog njihovog običnog nemara. Teško je poverovati da oni to ne znaju. A kada se ipak tako i dalje ponašaju, to može da znači samo jedno, da njih na to primorava neka mnogo veća sila i muka, nego što je strah od rečenog saučestvovanja.

A kolika je ta sila i muka, najbolje može da se vidi, kod ignorisanja dokaza, i to i onih neposrednih, a ne samo onih posrednih. Samo u poslednjih godinu-dve, bilo je nekoliko takvih, gotovo neverovatnih slučajeva. Podsetimo ovde samo na onaj audio-video snimak sa one „bezbednosno zanimljive“ svadbe onog poznatog rožajskog „biznismena“, zatim na onaj video snimak brutalnog prebijanja već savladanog zatvorenika ZIKS-a, najzad i na onaj audio-snimak, policijskim obezbeđenjem zaštićenog, a, kao, „mačo-junačine“, gradonačelnika Podgorice, koji se, baš onako uličarski, sprda sa svima nama, kada nam kaže, kako nije tačno da je novinara tukao „na ulici nego na trotoaru“.

Kada od VDT, inače školovane pravnice, čujemo kako ovakvi dokazi „nisu verodostojni“, ali ne i dodatno obrazloženje, na primer da su pomenuti snimci montirani, onda to samo znači da ovde više nema nikakve države, o pravnoj državi, i o vladavini prava, da i ne govorimo. A ovakva stanja su krajnje opasna, i pri tome nije ni malo utešno, što znamo da su najčešće potonja, terminalna faza vlasti. Strah od većeg zla prevladava. Zlo se trpi od straha gorega. Zbog toga najveći broj običnih ljudi i građana i bira da više veruje saopštenjima vlade i VDT nego sopstvenim ušima i očima.

To, ipak, nije jedini izbor. Postoji još jedan, bolji put. Da se ova i ovakva vlast smeni na demokratskim izborima. Tačno je da je protiv ove i ovakve smene naša celokupna tradicija. Crna Gora je jedan od retkih, ako ne i jedini entitet na planeti, koji u svom dugom multimilenijumskom trajanju, do danas nije imao iskustvo demokratske smene vlasti, a sa ovom i ovakvom nepromenljivošću ide i odgovarajuća, autoritarna politička kultura. Tačno je da je protiv ove smene i naša nedovršena modernost. Savremenost „neoliberalnog“, zapravo oligarhijskog kapitalizma, „razvoj nerazvijenosti“, endemsko siromaštvo. „Siguran glas“, od kuće do kuće, hvala NDI. Pa ipak, demokratska smena DPSDP vlasti je sve izvesnija. Jer je „voda došla do poda“.

O tome govori i vlast sama. Koja je sve lošija i neuverljivija. Poslušajte samo Primusa i njegove dvorske savetnike, stare i nove, velike i male. Kada njihov beskonačni lažni „patriotizam“ prevedete na jezik stvarne politike dobijate ne samo režimski nacionalizam nego i čisti rasizam. „Samo mrtvi Srbi su dobri Srbi“. Srbi im ne valjaju kada se bore za nacionalne ali im ne valjaju ni kada se bore za demokratske ciljeve. I pri tome, naravno, rado zaboravljavu, da je najveći broj srpskih stranaka, u pustošnoj ratnoj alijansi 1990-ih, bio sa DPS, a ne sa ne znam kim, te da je najveći broj tih istih stranaka, danas, 2010, po prvi put u poslednjih dvadeset godina, u jednoj drugačijoj, građanskoj i multietničkoj alijansi, za demokratsku smenu i promenu vlasti.

Ni najnoviji manevar SDP ne stoji mnogo bolje. Ukoliko ju razvoj događaja primora na to, ova nekad antiratna i antirežimska stranka, možda će ponovo biti u prilici, da pruži neki pozitivni doprinos razvoju demokratije u Crnoj Gori, ali je njen samostalni izlazak na predstojeće lokalne izbore, po svemu sudeći, samo jeftin makijavelistički trik, sračunat na to da maksimalizuje ukupni (post)izborni glas DPSDP koalicije. Zbog toga joj ne treba verovati.

Predstojeći izbori jesu samo lokalni, ali je njihov potencijal mnogo veći. Ono što Primus ponavlja i ovih dana, kada upoređuje vlast i opoziciju, tačno je, samo u suprotnom smeru. Ujedinjena demokratska opzicija, „Bolja Crna Gora“, ima određene nedostatke, niko nije bez njih, ali čak i sa njima, ona Crnoj Gori nudi demokratsku šansu i alternativu, sa produžavanjem DPSDP vlasti, samo tajkuni i oligarsi su „sigurni“, čak i kada protiv njih govore najneposredniji i najočigledniji dokazi, kao oni sa početka ovog teksta. Zbog toga, glas za „Bolju Crnu Goru“, glas je i za povratak dostojanstva sopstvenih čula, očiju, ušiju i razuma.