Vla­da je u skup­štin­sku pro­ce­du­ru do­sta­vi­la Pred­log za­ko­na o spo­ra­zum­nom fi­nan­sij­skom re­struk­tu­i­ra­nju du­go­va pre­ma fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma. Za pred­stav­ni­ka ko­ji će uče­stvo­va­ti u ra­du skup­šti­ne i rad­nih ti­je­la pri­li­kom raz­ma­tra­nja pred­lo­ga od­re­đen je mi­ni­star fi­na­si­ja Ra­do­je Žu­gić.
Ka­ko se na­vo­di u obra­zlo­že­nju, za­kon se od­no­si na pri­vred­na dru­štva i pred­u­zet­ni­ke, kao i na fi­zič­ka li­ca ko­ja su uze­la hi­po­te­kar­ni kre­dit za­sno­van na prin­ci­pu do­bro­volj­no­sti. Na taj na­čin u Vla­di oče­ku­ju sma­nje­nje ni­voa ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta ko­ji su naj­ve­ći ni­vo od 26 od­sto do­sti­gli sre­di­nom 2011. dok su na kra­ju okr­to­bra pro­šle go­di­ne ima­li 18,85 od­sto ukup­no odo­bre­nih kre­di­ta u Cr­noj Go­ri.

Za­ko­nom su, iz­me­đu osta­log, pro­pi­sa­ne po­re­ske olak­ši­ce za ban­ke i du­žni­ke ko­ji za­klju­če ugo­vor o re­struk­tur­i­ra­nju. Pri­li­kom za­klju­če­nja ugo­vo­ra, ko­jim se vr­ši ot­kup po­tra­ži­vanja ili ku­po­vi­na du­go­va pre­ma dru­gim po­vje­ri­o­ci­ma, ban­ka je oslo­bo­đe­na pla­ća­nja po­re­za na do­da­tu vri­jed­nost.
– Pri utvr­đi­va­nju opo­re­zi­ve do­bi­ti fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je ko­ji sa du­žni­kom za­klju­či ugo­vor iz­nos uma­nje­nja du­ga du­žni­ka pri­zna­je se kao ras­hod – na­vo­di se u pred­lo­gu za­ko­na.
Ta­ko­đe, ban­ka­ma je omo­gu­će­no da kre­dit za ko­ji je za­klju­čen ugo­vor o mi­ro­va­nju, ko­jim na sna­gu stu­pa za­bra­na po­kre­ta­nja, od­no­sno od­la­ga­nje pri­nud­ne na­pla­te i sud­skih iz­vr­še­nja, za­dr­že u is­toj kla­si­fi­ka­ci­o­noj gru­pi u ko­joj je bio pri­je stu­pa­nja na sna­gu ugo­vo­ra o mi­ro­va­nju, ali ne du­že od dva mje­se­ca. Ban­ke mo­gu da tre­ti­ra­ju kao no­vo­o­do­bre­ni kre­dit onaj ko­ji se re­struk­tu­i­ra u po­stup­ku kla­si­fi­ka­ci­je ak­ti­ve i ob­ra­ču­na­va­nja re­zer­va­ci­ja za po­ten­ci­jal­ne gu­bit­ke.
Po­re­ski pod­sti­ca­ji za du­žni­ka su pla­ća­nje po­re­skog du­ga u ra­ta­ma, u šest mje­seč­nih ra­ta za dug do 100 hi­lja­da eura, od­no­sno u 12 ra­ta za iz­no­se ko­ji pre­la­ze 100 hi­lja­da. Ta­ko­đe, Po­re­ska upra­va je na­kon za­klju­če­e­nja ugo­vo­ra iz­me­đu du­žni­ka i ban­ke du­žna da ob­u­sta­vi po­stu­pak pri­nud­ne na­pla­te.
Član Od­bo­ra za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bu­džet Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) sma­tra da su lo­ši kre­di­ti po­sle­di­ca ne­kon­tro­li­sa­nog odo­bra­va­nja kre­di­ta od 2006. do 2008. ko­ji se ni­je­su odo­bra­va­li na ba­zi uobi­ča­je­nih kri­te­ri­ju­ma i me­ha­ni­za­ma za pro­cje­nu ri­zi­ka, već se ra­di­lo o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu.
– Me­na­dže­ri ba­na­ka su u sa­rad­nji sa re­žim­skim taj­ku­ni­ma opljač­ka­li te ban­ke, jer su pro­cje­nji­va­li ko­lar­te­ra­le ili uzi­ma­li za ga­ran­ci­je ne­kret­ni­ne ili ze­mlji­šta ko­je ka­sni­je ni­je­su mo­gli da unov­če. Or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na gru­pa po­ve­za­nih li­ca uze­la je pre­ko mi­li­jar­du eura tih kre­di­ta ko­ji sad ne mo­gu da se vra­te – ka­zao je Me­do­je­vić.
On je is­ta­kao da su svi re­žim­ski taj­ku­ni sa prav­no for­mal­nog aspek­tra ban­kro­ti­ra­li, dok su na dru­goj stra­ni ogrom­ne ko­li­či­ne nov­ca od tih kre­di­ta iz­ni­je­te va­ni na pri­vat­ne ban­kar­ske ra­ču­ne. Ra­di se o, ka­ko je ka­zao, dvo­stru­kom pro­ble­mu – ban­ke su opljač­ka­ne, a ve­ći­na pri­va­ti­zo­va­nih pred­u­ze­ća je u ste­ča­ju i pred li­kvi­da­ci­jom, pa se pri­vred­na ak­tiv­nost ga­si.
– Pod­go­rič­ki mo­del je po obi­mu, me­ha­ni­zmi­ma i struk­tu­ri bes­ko­ri­stan i ne­će po­mo­ći ni­jed­nom od ve­li­kih du­žni­ka ni­ti ban­ka­ma. Mo­ra se ob­ja­sni­ti gra­đa­ni­ma da oni tre­ba da pla­ća­ju, kroz bu­džet tro­ško­ve po­ku­ša­ja opo­rav­ka tih du­žni­ka i ba­na­ka. Ta­ko­đe, po­gre­šna je i mo­ti­va­ci­ja i di­jag­no­sti­ka jer tu tre­ba da dje­lu­je dr­žav­ni tu­ži­lac. Uko­li­ko no­vi dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić mi­sli da ura­di ne­što za dr­ža­vu i da otvo­ri per­spek­ti­vu opo­rav­ka eko­no­mi­je, ovo mu je ide­a­la­no – ra­di se o go­to­vim slu­ča­je­vi­ma i pred­me­ti­ma. Sa­mo tre­ba da pre­gle­da ugo­vo­re o kre­di­ti­ma, pre­u­zi­ma­nje hi­po­te­ka i vi­dje­će da se ra­di o udru­že­nom po­du­hva­tu, ko­ji je ogro­man pro­blem eko­no­mi­je i mo­ra se rje­ša­va­ti se­tom in­sti­tu­ci­o­nal­ni i za­kon­skih mje­ra. Me­đu­tim, u ovom mo­men­tu su naj­va­žni­je mje­re iz kri­vič­no­prav­nog do­me­na i tre­ba otvo­ri­ti is­tra­ge i no­vac vra­ti­ti u ze­mlju, a pro­ta­go­ni­ste že­sto­ko ka­zni­ti. Ako se to ne ura­di, sa­me mje­re ko­je se ti­ču po­re­skih olak­ši­ca i re­pro­gra­mi­ra­nja kre­di­ta ne­će da­ti ni­ka­kav efe­kat, sa­mo će se na­pra­vi­ti još ve­ća ago­ni­ja. Vla­da po­ku­ša­va da an­do­lom li­je­či kan­cer u fi­nan­sij­skom si­ste­mu, ko­ji je u me­tast­za­zi – za­klju­čio je Me­do­je­vić.

Twitter