Ras­po­lo­ži­vi po­da­ci ja­sno uka­zu­ju da na pod­ruč­ju be­ran­ske op­šti­ne, po­red pri­vred­nog i eko­nom­skog za­o­sta­ja­nja, pi­ta­nja mi­gra­ci­o­nih kre­ta­nja, pa­da na­ta­li­te­ta i od­u­mi­ra­nja se­la za­slu­žu­ju ve­ću i ozbilj­ni­ju po­sve­će­nost dr­žav­nih or­ga­na, oci­je­ni­li su iz Op­štin­skog od­bo­ra Po­kre­ta za pro­mje­ne i is­ta­kli da pri­mjer Tmu­ši­ća i Ve­li­đa uka­zu­je da po­je­di­na se­la ne­sta­ju sa ma­pe ži­vih.

- Se­lo Tmu­ši­će, uda­lje­nog na oko tri ki­lo­me­tra od ma­gi­stral­nog pu­ta Be­ra­ne - Ro­ža­je, pri­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja bro­ja­lo je če­tr­de­se­tak uzor­nih do­ma­ćin­sta­va. Pret­hod­ne zi­me u tom se­lu obi­ta­va­lo je sve­ga par do­ma­ćin­sta­va. Slič­nu sud­bi­nu do­ži­vje­lo je i se­lo Ve­li­đe ko­je je 1961. go­di­ne bro­ja­lo 230 sta­nov­ni­ka ras­po­re­đe­nih u 42 do­ma­ćin­stva. Da­nas u ovom mje­stu, ko­je se pro­sti­re na oko šest ki­lo­me­ta­ra od Be­ra­na, ima­ju sve­ga če­ti­ri ku­će u ko­ji­ma ne­ko ži­vi to­kom ci­je­le go­di­ne. Sma­tra­mo da je sva­ki ko­men­tar su­vi­šan i da broj­ke go­vo­re da je kuc­nuo po­sled­nji čas za spas po­jed­ni­nih se­la u na­šoj op­šti­ni – na­ve­li su iz OO Po­kre­ta za pro­mje­ne.
Is­ta­kli su da je si­stem cen­tra­li­za­ci­je u pret­hod­nih dvi­je de­ce­ni­je na­nio ve­li­ku šte­tu ci­je­lom sje­ve­ru Cr­ne Go­re, a na­ro­či­ti be­ran­skoj op­šti­ni i da po­je­di­na mje­sta zbog dr­žav­ne ne­bri­ge osta­ju pot­pu­no pu­sta.Iz PzP- a tvr­de da ras­po­lo­ži­vi re­sur­si na pro­sto­ru op­šti­ne ni­je­su sta­vlje­ni u funk­ci­ju raz­vo­ja lo­kal­ne za­jed­ni­ce i da vla­da u ci­lju za­u­sta­vlja­nja iz­ra­že­ne mi­gra­ci­je sta­nov­ni­štva mo­ra pred­u­zi­ma­ti kon­kretnije ko­ra­ke. Na­gla­si­li su da je ga­zdo­va­nje pri­rod­nim po­ten­ci­ja­li­ma po­vje­re­no cen­tri­ma mo­ći, gdje po­li­tič­ki po­dob­ni kon­ce­si­o­na­ri vo­de glav­nu ri­ječ, dok mje­šta­ni gle­da­ju ka­ko dru­gi od­no­si nji­ho­vo bla­go.
- Po­treb­no je na­pra­vi­ti de­cen­tra­li­za­ci­ju si­ste­ma fi­nan­si­ra­nja i upra­vlja­nja pri­rod­nim re­sur­si­ma, gdje bi lo­kal­ne upra­ve ima­le znat­no vi­še nad­le­žno­sti. U tom prav­cu Vla­da bi mo­ra­la do­ni­je­ti po­seb­nu ured­bu za iz­la­zak iz kri­ze ma­nje raz­vi­je­nih op­šti­na, po­put be­ran­ske, jer je sa­da­šnje sta­nje neo­dr­ži­vo. Tim pri­je, jer ako se po­gle­da­ju vla­di­na stra­te­ška do­ku­men­ta vi­di se da ona ni­gdje se ne nu­de ne­ke na­ro­či­te po­god­no­sti za urav­no­te­ži­va­nje re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja. U tim do­ku­men­ti­ma se na­bra­ju raz­voj­ne mo­guć­no­sti sje­ve­ra, ali u ci­je­loj pri­či iz­o­sta­ju pod­sti­caj­ne mje­re ko­je bi da­le od­re­đe­ne re­zul­ta­te. Uz to sko­ro sve fa­bri­ke u Be­ra­na­ma su pre­tvo­re­ne u sta­ro gvo­žđe. Zbog to­ga na­ša se­la po­la­ko osta­ju pu­sta jer lo­kal­no sta­nov­ni­štvo, pri­ti­snu­to ne­bri­gom dr­ža­ve i te­škim uslo­vi­ma ži­vo­ta, od­la­zi u ne­ke raz­vi­je­ni­je kra­je­ve – is­ta­kli su iz OO Po­kre­ta za pro­mje­ne.
Na­gla­si­li su da dr­ža­vu uop­šte ne za­ni­ma što se broj uče­ni­ka dra­stič­no sma­nju­je u be­ran­skim osnov­nim ško­la­ma i što se škol­ski objek­ti u po­je­di­nim se­li­ma pre­tva­ra­ju u ka­pe­le.
- Na pro­sto­ru Še­ku­la­ra, gdje gra­vi­ti­ra de­vet se­la, pro­šle go­di­ne upi­sa­no sa­mo dva đa­ka pr­va­ka. Broj dje­ce opa­da i u grad­skim ško­la­ma, dok je ško­la u Lub­ni­ca­ma, ko­ja je ne­kad bro­ja­la i do 400 đa­ka, sve­de­na na sve­ga če­tr­de­se­tak uče­ni­ka. Pri­je 45 go­di­na Osno­va­na ško­la u Do­njoj Rža­ni­ci bro­ja­la je 89 pr­va­ka, doj je pro­šle go­di­ne u pr­vi raz­red upi­sa­la sve­ga de­vet uče­ni­ka. Sve to uka­zu­je da dr­ža­va i po­red broj­nih na­ja­va ni­je stvo­ri­la od­go­va­ra­ju­će po­god­no­sti ko­je bi mla­de lju­de sti­mi­li­sa­le da stva­ra­ju po­ro­di­ce i osta­nu da ži­ve u mje­stu svog ro­đe­nja. Svih ovih go­di­na na­šim se­li­ma se po­kla­nja­lo ma­lo pa­žnje. Omla­di­na je pre­pu­šte­na ne­kom neo­ba­ve­znom ži­vo­tu, bez ika­kvog usmje­ra­va­nja u ne­ku raz­voj­nu pri­ču. Ri­jet­ko ko je do­bi­jao šan­su za za­po­sle­nje. Za­to se ni­je ču­di­ti što što u se­li­ma ima sve ma­nje na­ro­da, a sa­mim tim i sve ma­nje đa­ka u škol­skim klu­pa­ma – na­gla­si­li su iz OO Po­kre­ta za pro­mje­ne i is­ta­kli da su ko­jim slu­ča­jem pred­stav­ni­ci ak­tu­el­ne vla­sti is­pi­nja­va­li svo­ja pred­iz­bor­na obe­ća­nja da­nas bi si­tu­a­ci­ja bi­la sa­svim dru­ga­či­ja. 
- Ima­li bi ot­kup­ne sta­ni­ce, po­go­ne za pre­ra­du vo­ća i po­vr­ća, ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća i ško­le pu­ne đa­ka. Svi pu­te­vi bi bi­li as­fal­ti­ra­ni, pa čak i oni do pla­nin­skih ka­tu­na, dok bi sva­ko do­ma­ćin­stvo ima­lo ured­no vo­do­snad­bi­je­va­nje. Za­to dr­ža­va tre­ba da is­pra­vi svo­je gre­ške iz pro­šlo­sti i da pre­ko od­re­đe­nih sti­mu­la­tiv­nih mje­ra po­vra­ti ži­vot i do­sto­jan­stvo na­šim se­li­ma, a to se mo­že po­sti­ći je­di­no kor­je­ni­tim pro­mje­na­ma i smje­nom vla­sti na dr­žav­nom ni­vou – po­ru­či­li su iz be­ran­skog Po­kre­ta za pro­mje­ne. 

Izvor: Dan

Twitter